Dvanaest godina kasnije, MacBook Air konačno je redizajniran. Dobio je mnogo, ali je izgubio ono najvažnije.
Novi MacBook Air bio je savršena prilika da Apple ponovi ono čime često opisuje svoje nove uređaje – najbolje koje je ikada napravio. Iako bi se dalo diskutovati čak i to da je novi Air najbolji MacBook koji je stigao iz Appleovih radionica, za titulu najboljeg, makar u Appleovoj pero lakoj kategoriji, moraće da se izbori sam.
To nije težak zadatak, na listi novina ne fali mnogo šta, ovo je računar koji će zadovoljiti najširi spektar ljubitelja Appleovih mobilnih računara, ali i one koji bi voleli da promene dvorište. Ipak, biće i onih koji će žaliti za vremenima u kojima se kupovinom Aira kupovala i ulaznica u kult posebnosti koji je trajao od momenta kada ga je Steve Jobs izvukao iz koverte.
No, da krenemo od materijalne osnove.
Uređaj ustupili Sistem:i, Apple Solution Expert, a nakon vremena provedenog sa autorom uređaj im je vraćen. Sistemi ni na koji način nisu uticali na ovaj tekst. Pročitaće ga kada i vi.
Nova silueta
Ovo je drugi put da Air menja i profil i anfas. Prva verzija nije poživela dugo, a druga je došla kao okajanje svih njenih grehova, što unutra, što spolja. Za to doba neverovatno laki i tanki uređaj dobio je nove crte, a poznati dizajn, ravno bočno zasečen sa postepeno stanjenim “klinastim” profilom, pratio ga je više od jedne decenije.
Bila je toliko posebna da je Apple zbog nje menjao mišljenje. Osam godina trebalo je da druga generacija dobije osveženje kao konačnu potvrdu da „samo“ MacBook iz 2015. godine ipak nije budućnost Appleove „lake“ konjice. Apple je dao sve od sebe da nas ubedi u suprotno spravom koja je suštinski bila Air, ali koju uporno nije hteo zvati pravim imenom, i nije uspeo.
Treća generacija dopunjena je četvrtom ove godine, a nosila je Air i kroz tranziciju sa Intelovih na Appleove čipove. Redizajn su mnogi željno iščekivali, a ostaje da vidimo da li će ovo biti jedan od onih momenata ilustracije da valja paziti šta se želi.
Novi Air zauzima isti prostor na stolu kao i prethodni, a različita debljina klinastog profila koja ga je krasila toliko dugo sada je konstantna i za malo više od milimetra veća je od aritmetičke sredine dve visine starog Aira. Drugim rečima, od bilo kog god kraja da krenete, novi Air tanak je 11,3 milimetra, a za pero je lakši od prethodnika (1,24 kg).
Podrazumeva se da to znači da je vizuelni utisak potpuno drugačiji, a ako bi se u najkraćem morao opisati, to bi bilo manji, tanji i lakši MacBook Pro. Apple je odlučio da novi Air prati dizajn koju su doneli novi modeli Proa, što ujedno znači i da možemo da se oprostimo od Airove posebnosti u tom smislu. To, naravno, ne znači da se ne radi o nivou izrade i izgleda koji se od Applea može očekivati. Uređaj je nov, dobar i drugačiji, ali osim imena, nema mnogo veze sa starim.
Nove su i boje, sada ih ima četiri, a naravno imaju svoja imena. One su na papiru dobra vest, ali u realnosti i ne baš. Tamni model, „Ponoć“ kako ga Apple zove, pati od dva problema koja valja imati na umu: izuzetno prikuplja otiske prstiju i lako ga je ogrebati. Ovo prvo rešava se kombinacijom slobodnog vremena i magične krpe, ali rešenja za ovo drugo i nema puno. Ogrebotine se najpre se vide oko portova, dovoljno je nekoliko puta priključiti nešto i sitne ogrebotine će postati vidljive.
Ako izuzmemo grebanje boje oko njih, portovi na novom Airu su malo bolja priča nego ranije, pre svega zahvaljujući povratku jedne od najboljih Appleovih tehnologija. Air ponovo ima MagSafe (kabl na magnet), koji dopunjava dva USB-C (Thunderbolt 4) porta koja su, nažalost, i dalje sa iste strane.
Otvaranje uređaja uvodi u još jedan novi svet za „Air“.
Isečak
Ekran na novom Airu je po prvi put prešao 13,3 inča koliki je, jedno vreme na većem modelu, bio od početka. U 2022. pravi mali korak stižući do 13,6 i mnogo je bliži ivicama, pa se na momente čini i da je ta razlika veća. Ovo je najbolji ekran koji je Air imao, slika je za nijansu „življa“ i svetlija nego kod prethodnika, ali i dalje kuca na 60Hz. Ipak, kako bi višegodišnji vapaj za boljom kamerom konačno bio uslišen, ta kamera morala se smestiti negde gde ima više prostora od ono malo koliko ima između ekrana i ivice poklopca.
Jasno vam je da to znači notch, odnosno isečak. Situacija nije ništa nova u odnosu na Pro koji je prvi probio tu granicu. macOS mu se prilagođava relativno pristojno, posle nekog vremena prestanete da ga primećujete, ali, makar u slučaju ovog utiska i priče, nikada potpuno. Izgleda da živimo u vremenu koje će obeležiti jedna od najvidljivijih posledica tehničke nesavršenosti, makar u domenu korisničkih interfejsa.
Tastatura i trackpad su na nivou na koji smo navikli, a sledeća posebnost novog Aira leži ispod haube.
M2
Nova generacija Apple računarskih čipova debituje na novom Airu. U pitanju je sistem na čipu zasnovan na procesorskim jezgrima koja su prvo stigla na A15, uz 8 ili 10 grafičkih jezgara. Živimo u zanimljivom vremenu, koliko god na široj slici sama jezgra nisu presudna za ukupne performanse, toliko je ipak zanimljivo da najnovija prvo stižu na iPhone, a onda na Mac. Šta više, najbolji Mac čip je dve generacije iza najboljeg iPhone čipa, iako je, naravno, ukupno bitno brži.
M2 na Airu i dalje nema ventilator, što je stvar koja fascinira u početku, ali se i na to brzo navikne. Novi Air zahvaljujući novom proizvodnom procesu, čipovima i više maksimalne memorije (do 24GB) jeste brži od M1, ali ni blizu toga da se će napraviti bitnu razliku za većinu namena. Đavo je u detaljima, kako u odnosu na M1 Air, tako i u odnosu na Pro, što 13-inčni M2, što ostale.
Što se tiče prethodnog Aira, većina korisnika razliku u performansama verovatno neće primetiti, čak ni na duže staze. Ključne razlike su na drugom mestu: veći i bolji ekran, MagSafe i brže punjenje, bolja kamera.
Ako se pak dvoumite da li pazariti M2 Pro ili M2 Air, zapitajte se da li često radite stvari koje ozbiljno opterećuju računar i ne traju kratko. Pod „ne traju kratko“ govorimo o desetinama minuta, dakle ako imate zadatke koje često dajete svom računaru i koji umeju da potraju 20, 30 ili više minuta, onda će vam ventilator na M2 Prou zatrebati. To što ga na Airu nema znači da se M2 u njemu mora usporiti posle nekog vremena kako se ne bi pregrejao.’
Dilema iznad ujedno je raskrsnica na kojoj lako možete krenuti put M2 MacBook Proa, a ipak završiti na 14 ili 16-inčnim M1 Proovima, budući da M1 Pro i Max čipovi nude bitno bolje performanse od M2. Iako Apple reči „Pro“ daje na značaju veličine cele serije računara, taj pojam je relativan. Kako bi ga koliko toliko konkretizovali u razmatranju toga može li Air da ispuni vaše profesionalne zahteve, najbolje je definisati ih upravo kao zadatke koji u kontinuitetu ozbiljno „troše“ vaš računar, često u isto vreme. Da stvar bude jasnija, pitanje nije da li koristite računar za obradu videa ili grafike na primer, nego koliko često i dugo to radite, te koliko takvih stvari radite paralelno.
Memorija je jedna od škakljivijih tema kada su Apple Silicon Airovi u pitanju. Osnovni model isporučuje se sa 8GB RAM-a, što je za današnje standarde naizgled malo. Međutim, uz Appleov silicijum ide i Appleov operativni sistem, što je bitan faktor koji treba uzeti u obzir pri poređenjma sa konkurencijom. M2 Air deklariše isto trajanje baterije kao i prethodnik. To i dalje znači da ćete „izgurati“ prosečan radni dan bez većih problema, a bitnija vest od toga je da se novi Air može brzo puniti do 67W.
Drugim rečima, ukoliko niste sigurni da li je MacBook Air sa M2 dovoljan za vas, najverovatnije jeste.
Jedan od bitnih razloga zbog kojih se Mekovi kupuju je i macOS. Dok su bili na Intelovim procesorima, na Mekove je bilo moguće instalirati Windows, no to se sa Appleovim čipovima menja. Windows ostaje u domenu virtuelizacije, ali to ne znači da je macOS izgubio alternativu. Druženje sa novim MacBook Airom bila je prilika da se proba i Asahi Linux, projekat koji bi trebalo da spoji Linux i Apple Silicon Macove.
Asahi se instalira relativno lako, uputstvo je jednostavno i konkretno, morate biti donekle tehnički potkovani, ali ne previše. Naravno, pre nego što se odlučite za probanje Linuxa, imajte u vidu da se radi o softveru u alfa stanju, a pre toga obavezno bekapujte računar.
Asahi se može instalirati na deo diska, macOS ostaje funkcionalan, čime se dobija dual boot postavka. Podrazumevano okruženje je KDE Plasma, grafičke akceleracije još nema, ali je Plasma i uprkos tome brza. Pošto je Linux odavno spreman i za druge arhitekture, nedostatka aplikacija gotovo da nema, pa se Asahi u tom smislu ponaša kao da ste na Intelu. Baziran je na Archu, ali je cilj projekta obezbeđivanje baze podrške za Apple Silicon koju će kasnije primeniti i ostale distribucije (Linus Torvalds već koristi Fedoru na svom Apple Silicon MacBooku).
Iako je rano za svakodnevnu upotrebu u produkciji, Asahi Linux otvara nove perspektive Linux zajednici, pre svega kroz dostupan i brz hardver. Takav kakav je, Asahi je najbrže Linux iskustvo u smislu radnog okruženja i uobičajenih šablona korištenja koje je autor u svojoj višedecenijskoj Linux „karijeri“ imao. Ostaje da jedva čekamo prvu verziju koja će imati dovoljno podrške da se Linux svakodnevno vrti na Appleovim čipovima.
Novi MacBook, ali ne Air
Iako je dobio mnogo, novi MacBook Air izgubio je crte koje su ga činile posebnim. Iz kog god ugla da ga pogledate, na koji god način da mu priđete, susrešćete se sa manjim, tanjim i lakšim MacBook Proom.
Da je novi MacBook bliži Prou nego Airu šapuće i cena. M2 doneo je i prelazak „magične“ početne cifre od 999 dolara u SAD (bez poreza), pa MacBook Air 2022 tamo kreće od 1199 dolara. „Magija“ se desila i u Srbiji gde je Air po prvi put prešao cifru od 200 hiljada dinara (206 290), kada je stigao.
Za taj novac dobija se poslednja reč Appleove srednje mobilne klase, kojoj fali taman toliko da kupovina Proa može imati smisla, ako jasno znate šta će vam sva njegova snaga i želite veće i osetno bolje ekrane. Pro od 14 i 16 inča su se cenom, ali i performansama odmakli dovoljno da za kupovinu morate imati jasnu računicu isplativosti. Za sve ostale slučajeve, ovo je novi osnovni „Pro“, jer se većina posla itekako lako može završiti njim. Upravo zato imamo jednog od najboljih kandidata za titulu ukupno najboljeg MacBooka kog trenutno možete kupiti.
Na kraju priče istorija se ponavlja, ali na drugačiji način. Te 2015. godine Apple je pokušao da Air zameni bezimenim njim samim. Sedam godina kasnije, mesto Aira zauzima manji i lakši MacBook Pro, sa imenom koje mu ne priliči. MacBook Air bio je uređaj u koji su svi drugi gledali, uključujući i Apple. Novi Air širom otvorenih očiju gleda u Pro.
Ivan Jelić
Pratite Sutra:
RSS | Apple Podcasts | Google Podcasts | PocketCasts | Spotify | Deezer
Autori:
Aleksandar Miladinović
Ivan Jelić – Twitter | Mastodon
Повратни пинг: Retrospektiva tehnološke 2022