Ovogodišnje poglavlje Appleove knjige o iPhoneu spalo je na dva slova: ekran i kameru. Mnogi će, doduše, reći da su to najvažnije stvari kod bilo kog telefona.
Na papiru dočekale su nas velike novine u dva reona. Novi ekran ne samo da se nikada ne isključuje, već je poluostrvo zamenjeno ostrvom. Umesto bušenja rupe, Apple je izgradio „dinamičko ostrvo“, crni prostor pri vrhu ekrana oko koga imamo nova dešavanja, a u kom se nalaze stvari koji se i dalje ne mogu dovoljno dobro smestiti iza ekrana. U ovogodišnji paket unapređenja Apple je spakovao i glavnu kameru koja je sa 12 prešla na 48 megapiksela.
Sve drugo veoma je slično prethodniku, uz novi čip čije će se dodatne performanse osetiti tek za koju godinu. Pretpostavka zanimljivosti glavnih novina stoji, ali nije potrebno mnogo vremena uz iPhone 14 Pro kako bi stvari isplivale na površinu. Dinamičko ostrvo na momente jeste zanimljivo, ali često više smeta nego što koristi. Sa druge strane, nova kamera je za nijansu bolja, a ako ste se nadali boljitku makar i delom onolikom koliko su brojke na papiru skočile, vreme je za povratak u realnost.
Uređaj ustupili Sistem:i, Apple Solution Expert, a nakon vremena provedenog sa autorom uređaj im je vraćen. Sistemi ni na koji način nisu uticali na ovaj tekst. Pročitaće ga kada i vi.
Rupa na ekranu veličine ostrva
Apple ne bi bio Apple kada stvari ne bi zvao drugim imenom, a iPhone 14 Pro nije izuzetak. Umesto isečka, usečka, ureza (kako god je bolje reći „notch“ na srpskom jeziku) koji je zalazio u ekran na prethodnim modelima, Proov ekran je probušen, na dva mesta. Jedna rupa je elipsasta, druga kružna, a Apple ih je objedinio i nazvao „dinamičko ostrvo“ (Dynamic Island).
Kao i kada nas je dočekao notch na iPhoneu X, Apple je umesto ignorisanja odlučio da izađe u susret tehničkoj nesavršenosti i proba da od nje napravi novu mogućnost. To im je ovog puta donekle i uspelo, budući da je dinamičko ostrvo neka vrsta novog indikatora aktivnosti aplikacija koje rade u pozadini, novi prostor za interakciju, ali i skromni novi način za upravljanje multitaskingom in iOS-u.
Pre nego što pređemo na suštinu, valja istaći da je forma izvrsna. Način na koji je dinamičko ostrvo vizuelno izvedeno je odličan, od ponašanja u različitim kontekstima, do animacija. Posmatrati dinamičko ostrvo je zadovoljstvo, od jednostavnih stvari poput indikatora isključenih zvukova do prelaska aktivne aplikacije na ostrvo. Ipak, suštinski, ostrvo je dvojaka priča.
Sa jedne strane, nova upotrebna vrednost koju bi dinamičko ostrvo moglo doneti u nekoj meri postoji. Na primer, aplikacije za slušanje muzike ili podcasta će iz prikaza preko celog ekrana praktično biti minimizovane na ostrvo. Ako želite da radite nešto drugo dok slušate Sutra recimo, a imate i neki tajmer, on će se postaviti u krugu pored podcasta, što znači da ostrvo može imati dve aktivne aplikacije na svojoj teritoriji.
Važan detalj je, ukoliko i vama ovo izgleda kao kontrola za multitasking, da aplikacija ne može biti u isto vreme na ekranu i ostrvu. Ako ste uključili tri aplikacije koje rade u pozadini, onda će treća čekati svoj red i pojaviti se pored ostrva u momentu kada ona koja je tamo dođe u fokus.
Dinamičko ostrvo prisvojilo je i neke akcije i interakcije sa uređajem koje su nekada bile nezavisne. Indikator otključavanja licem sada se pojavljuje u prostoru koji nastaje proširenjem ostrva, isto je i sa upravljanjem pozivima. U ovim slučajevima najbolje se vidi zašto je ostrvo dinamičko, njegova podrazumevana površina širi se manje ili više u zavisnosti od onoga šta na ostrvo stigne.
Ono od čega se ne može pobeći je to da je dinamičko ostrvo, koliko god ponekad bilo atraktivno i korisno, u suštini jedna velika rupa na ekranu (dobro, dve spojene u jednu). Kao takva je crne boje, pa ako koristite uređaj u tamnom režimu, uklopiće se dobro. Ako pak volite svetliji interfejs, ostrvo će vas nedvosmisleno skoro uvek podsećati da je tu u vidu velike crne rupe na vašem svetlom ekranu. Često je veće od logoa aplikacije koju koristite, nedvosmisleno skrećući pažnju na sebe. Ostrvu ne ide u prilog ni to što je sada na ekranu i odvojeno od kućišta koje ga okružuje, pa čini deo interfejsa. Notch je u ovom smislu drugačiji, iako zauzima deo ekrana, jasno je da predstavlja deo kućišta koje je zašlo u njega, ne deo onoga što je na ekranu.
Zato će period navikavanja na ostrvo potencijalno trajati duže nego što je to bio slučaj za isečkom. Ovo nije nešto zbog čega bi trebalo odustati od kupovine, ali jeste druga strana medalje koju je Apple svim silama uglancao. Ostaje utisak da je bi ovo mogli biti prvi koraci ka transformaciji status bara (traka na vrhu deo iOS-a), ali i to da je Apple prvo shvatio da će rupa na ekranu postojati, a onda joj smislio dodatnu funkciju.
Dinamičko ostrvo je tu i kao svedočanstvo da senzori i kamere još dugo neće ispod ekrana, a da nastave da pružaju isto što daju iz trenutne pozicije. Apple je previše uložio ovo da bi nestalo za dve ili tri sezone, a znamo da iPhone traje predugo za bilo kakve privremene akcije ove vrste.
Uvek uključen
Obe novine koje se vide na ekranu 14 Pro dele sličnu ambiciju, ali i sličnu izvedbu. iPhone je konačno dobio „always on“ ekran, a kako rupe na iPhoneovom ekranu nisu iste kako one na Androidima, tako ni novo ponašanje nije ono što se možda na prvu loptu očekuje.
Apple je rešio da „always on“ ekran bude zagašena verzija zaključanog ekrana. Prelazak sa jednog na drugi nije promena elemenata i postavke, već praktično zamračivanje i povlačenje u pozadinu zaključanog ekrana. Kao i kod ostrva, vizuelno izgleda dobro, ali na terenu praktičnosti stvari nisu baš takve.
Zagašena verzija zaključanog ekrana znači upravo to. I dalje vidite gotovo sve, prikazano tako da potrošnja energije bude najmanja moguća. To znači da vidite i notifikacije, ako ste odabrali da se one vide na zaključanom ekranu, a pored vas vidi ih i svako ko se nađe u blizini vašeg uređaja. Drugim rečima, „always on“ ekran nema svoja podešavanja notifikacija.
iOS 16.2 doneće mogućnosti isključivanja notifikacija za „always on“ ekran, ali ostaje pitanje zašto notifikacije nemaju i neće imati podešavanje za „always on“ režim, pa da se može birati nivo otkrivenosti i detaljnosti obaveštenja.
Sa 12 na 48
Šablon velikih obećanja, ali nešto slabijih rezultata nastavlja i druga, odnosno treća istaknuta novina na 14 Pro – novi sistem kamera. Telefoto kamera ostala je ista, ultra široka ima malo manji otvor blende, što je slučaj i sa glavnom kamerom. Ipak, glavna promena na glavnoj kameri je količina tačaka koju može da snimi, i koja je porasla sa 12 na 48 megapiksela.
Na papiru ovo izgleda puno, međutim, u praksi to nije slučaj. Šta više, često ćete imati problem da vidite razliku između fotografija napravljenih sa 13 Pro i 14 Pro. 14 Pro ponekad slika brže kada ima malo svetla, ali ne uvek. Fotografije su za nijansu bolje u ovakvim uslovima, naročito kada se u kadru nađu kombinacija mraka i svetla, ali je ta razlika daleko od prilaska razlogu da 13 Pro zamenite 14-icom.
Ako pak volite da zumirate, možda ćete 14 Pro voleti za nijansu više, budući da je novi veliki senzor omogućio još jedan nivo optičkog zuma, pa ih sada ima 2: dvostruki i trostruki. Ovo je i dalje daleko od konkurencije koja je odavno na 5, odnosno 10x.
Na kraju, Apple je odlučio da 14-icama podari Photonic engine, novu verziju svoje „računarske fotografije“, pri čemu je 13 Pro ostao bez nje, iako ima apsolutno sve što i 14. Sudeći po rezultatima, vlasnice i vlasnici 13 Pro nemaju mnogo za čim da žale.
Tamo gde 48 megapiksela može igrati ulogu su RAW fotografije, pa ako se bavite takvim aktivnostima, eto razloga da pogledate 14 Pro.
Neumorna evolucija
Ostatak novina koje su dobile veću pažnju javnosti nismo probali, budući da su nam za njih trebali saobraćajna nezgoda i satelitska veza.
U svakom drugom smislu, iPhone 14 Pro tačno je ono što najnoviji i najbolji iPhone već neko vreme bude kada se pojavi – nova i malo bolja verzija sebe. Malo veća baterija i novi A16 čip znače da baterija i dalje traje ceo dan, iako se ekran ne gasi, a kada ste napolju može da skoči do izuzetno korisnih 2000 nita osvetljenja (jako se lepo vidi na direktnom suncu). iOS i ugođaj u njemu su praktično isti kao kod prethodnika, pa i kod prethodnikovog prethodnika. Ono što A16 može isplatiće se tek za koju godinu kada i dalje bude radio isto ili slično kao i kada je otpakovan.
Da se na kraju vratimo pitanju koje je Aleksandar postavio na početku epizode posvećene ovom uređaju – kroz telefonsku melanholiju gazimo malim, ali sigurnim koracima evolucije.
Ivan Jelić – Mastodon | Twitter
Pratite Sutra:
RSS | Apple Podcasts | Google Podcasts | PocketCasts | Spotify | Deezer